NI TI NI JA

Unutrašnjost, mrak. Apartman, proslava. Galama, mnogo sveta. Ljudi piju, puše, pričaju ili plešu. Najpre vidimo njegovo lice, u groplanu, iz anfasa. To je prva slika: njegovo lice, lepo, kao nacrtano, muževno. Obrve su mu vrlo guste, vrlo tamne, nos mu je prav, usne pune, ten taman. Prisutni ljubitelji filmske umetnosti bi mogli pomisliti na Marčela Mastrojanija iz Lepog Antonija Maura Bolonjinija iz 1960. – ovo poređenje bi iz više razloga bilo osnovano, tim pre što su istih godina, obojici im je trideset šest, ukoliko zaboravimo da je glumac, na ovaj januarski dan 2003, mrtav već sedam godina od posledica raka pankreasa. Lagani travelling napred potiskuje na ivice kadra zadimljenu gomilu, nastavlja da se približava tom muškarcu koga nijednog trenutka niko ne zaklanja – svet statira u jednoj zvučnoj konfuziji.Zbunjuje nas njegov pogled zato što se pitamo u šta gleda. Budući da lice vidimo iz anfasa, bilo bi normalno da muškarac gleda u vas, gledaoca, svedoka, kamermana – ali ne možete u to da poverujete: dobro znate, u senci u kojoj se nalazite, da vas on ne vidi i da, uostaLom, onog trenutka kada vas ugleda, ne biste umeli da izazovete tako intenzivan pogled – ko ste vi da bi vas neko toliko želeo? U tom pogledu iznenađuje upravo to što je potpuno ispunjen, što je u potpunosti i misteriozno oduševljen nečim vama nevidljivim i, na neki način, nevidljivim i njemu samom: okrenut ka vama, on posmatra prazan prostor između sebe i vas, vaše senke. U njegovom vidokrugu, dakle, nema predmeta, to je pogled ispunjen nečim u šta gleda a što ne vidi, nekim predmetom koji ne postoji.Ali ipak ne, to je nemoguće: ono što ne postoji ne može udahnuti život takvom pogledu. Neka forma mora nužno da ga objasni, neka predivna slika mora da opravda njegovu ushićenost. I mada se kamera i dalje približava, groplan ništa ne hvata u tom zadivljenom oku, ništa do žute tačke neke udaljene lampe na komadu nameštaja – svetlosti bez koje bi scena ostala nevidljiva – ili, još mutnije, srebrnu svetlost ogledala okačenog na zid. Šta je iznenada ugledao u tom ogledalu, kakav odsjaj kome se nasmešio? Ne znamo. Ali to tako počinje, prkoseći svim zakonima optike, vi tako ulazite u sliku: niti kroz ključaonicu, niti kroz procep zavese koja se otvara, niti kroz teško razumljiv rukopis čije strane iznenada oživljavaju u bučnom okruženju jedne večeri, ne: ulazite iz zadnjeg plana, preko ogledala bez sjaja u kome se nejasno vidi i vaš pogled.

MIRIS KISE NA BALKANU

E pa zato što je borba za djevojku oduvijek postojala. To je viteštvo koje se, vjerujte, često završava krvoporlićem. Jer momci iz jednog sela zabranjuju onima iz drugog da dolaze kod njih na ašik. Tek kad momak dokaže svoju hrabrost, dolazi do proševine. Tad Srbin njenima nosi rakiju, dok musliman nudi halvu, kahvu, šećer i duhan. Postavlja se sofra i uz jelo i piće domaćini se dogovaraju kad ćesvatovi doći po djevojku. Na odlasku, ona ih kiti rupcima, čevrmama, pažljivo i sa ljubavlju izvezenim. Vezla ih u tišini svog djevojaštva i čistote sa strahom i željom u srcu da bude izabrana od onoga nakoga je oko bacila. U znatiželji i iščekivanju, svaki bod približava je času koji će joj, po zakonu i običaju, promijeniti život i dati joj svrhu opstanka. Kao i uvijek, tuga i radost pomiješani. Strah od novog i želja za promijenom. Tako ona trepti i čeka, povija se pod težinom nove odgovornosti, a da i ne zna sasvim jasno u čemu se ona sastoji. A onda svatovi dolaze po djevojku: konjanici i pješaci. Nose pite i ostalu hranu , pljoske, a ponekad i burad rakije. Uz pucnjavu i pjesmu udaraju bubnjevi i obijesti, krv ključa, a glasovi se upliću u čipku što je vezu opanci u sitnom kolu.A onda dolazi najvažnije: otac i mladoženja stanu na kućna vrata svaki s pojedne strane, pa uhvativši se za ruke, primoraju mladu da sagnuta uđe u kuću. Time ona dokazuje da ce biti pokorna i slušati muža i njegove roditelje. Mlada se pokloni pred ognjištem i poljubi ga...

SPLETKARENJE SA SOPSTVENOM DUSOM

Spletkarenje sa sopstvenom dušom (M. Jovanović) - odlomak-Nekada davno, živela jedna tužna devojka...-A zašto je bila tužna?-Polako, nemoj me odmah prekidati, sve ću da ti ispričam po redu.Zato što je bila usamljena i bez ikoga na svetu...-Je l' ni mamu nije imala?-Nije imala nikog, sama samcita. Sedela jednog dana ta tužna devojka na obali sinjeg mora.- A zašto sinjeg, kad je more plavo?-Dobro, plavog mora, kad je ugleda Bog sa nebesa i sažali se na nju. Kako se ona igrala sa kamenčićima, on reši da jedan pretvori u kamen sreće. Iznenada, kamenčić koji je ona uzela, snažno je zasijao na njenom dlanu, lepše od bilo kog dragulja.- A ona?- Isprva se silno obradovala, ali je pomislila: možda ima još ovakvog čarobnog kamenja na plaži, pa je pažljivo spustila svoj i krenula da traži drugo.- I onda?- Išla tako, išla, spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini, i pravljen samo za nju, pa brže potrči nazad, ali više nije mogla da ga nađe.- A sutra , kada je bio dan, je l' ga onda našla?- Nije, more ga je odnelo sa sobom.Suzice se skupljaju (bajka treba srećno da se završi, šta je sad ovo?)- A zašto ga je more odnelo?- Zato što nije bila dovoljno dobra. Bog joj je spustio sreću u ruke, a ona nije znala da je zadrži. Polakomila se i htela još. Ali tu nije kraj bajke. More čuva taj kamenčić sreće i izbaciće ga pred neku drugu devojku koja ga bude zaslužila i koja će znati da ga sačuva.- A meni je,ipak, žao i one devojke što ga je izgubila - kaze pospani glasić.( I meni je.)- Šta je sa njom dalje bilo?- Ne znam. Nije ni važno; samo ti lepo sanjaj.(Znam, ostala je na obali i još uvek moli more da joj vrati njen dragi kamen).
a u Glavnom gradu.

ZENSKI RODOSLOV-LJILJANA DJUROVIC HABJANOVIC

PRE rav­no de­set go­di­na, na da­na­šnji dan, no­vi­ne su u tri re­da na­ja­vi­le da će "Na­rod­na knji­ga" či­ta­o­ci­ma pred­sta­vi­ti no­vi ro­man Lji­lja­ne Ha­bja­no­vić-Đu­ro­vić "Žen­ski ro­do­slov". Ni­je bi­lo na ve­li­ka zvo­na, iako je autor­ka već bi­la po­znat pi­sac. Ali ni me­sec da­na ka­sni­je već je na­ja­vlje­no dru­go iz­da­nje ovog de­la, da bi ih do ok­to­bar­skog saj­ma knji­ga bi­lo ukup­no osam!Od ta­da do da­nas "Žen­ski ro­do­slov" ne­pre­kid­no je best­se­ler knji­ga. I sa­ma autor­ka za­mi­sli se kad je za­pi­ta­ju ko­li­ko je njen ro­man imao iz­da­nja do da­nas. Ali zna se da ga je za de­ce­ni­ju ku­pi­lo 150.000 či­ta­la­ca. A ni­je se pro­da­vao na ki­o­sci­ma.On je iz­me­nio vaš knji­žev­ni ži­vot i po­stao fe­no­men u knji­žev­nom ži­vo­tu Sr­bi­je. Na­ma ni­je la­ko da shva­ti­mo u če­mu je taj­na taj­na "Žen­skog ro­do­slo­va". A Va­ma? - pi­ta­mo Lji­lja­nu Ha­bja­no­vić-Đu­ro­vić.- O taj­ni "Žen­skog ro­do­slo­va" sva­ka­ko bi vi­še ume­li da ka­žu či­ta­o­ci ne­go ja. Ni da­nas, po­sle de­set go­di­na, ja ni­sam pot­pu­no si­gur­na za­što či­ta­o­ci to­li­ko vo­le tu knji­gu. Mi­slim da su raz­lo­zi po­me­ša­ni, i če­sto sa­svim lič­ni. Da­la sam Vam de­se­ti­nu od ne­ko­li­ko sto­ti­na nji­ho­vih pi­sa­ma. I, vi­de­li ste, že­ne ovaj ro­man na­zi­va­ju "žen­skom bi­bli­jom" i za­i­sta ga do­ži­vlja­va­ju kao al­ma­nah žen­ske sud­bi­ne, a opi­sa­ne si­tu­a­ci­je i ose­ća­nja pre­po­zna­ju kao sop­stve­no is­ku­stvo. Mu­škar­ci, pak, go­vo­re da je to "ro­do­slov na­še pro­šlo­sti" i u ju­na­ki­nja­ma ro­ma­na pre­po­zna­ju že­ne ko­je vo­le - part­ner­ke, ali i maj­ke, se­stre, kće­ri. Sva­ko ima svoj raz­log za­što vo­li "Žen­ski ro­do­slov". Ali, vo­le ga, a to je je­di­no va­žno."Žen­ski ro­do­slov" je deo tri­lo­gi­je. I ro­ma­ni "Ana Ma­ri­ja me ni­je vo­le­la" i "Iva" ta­ko­đe su ima­li uspe­ha kod či­ta­la­ca, ali ma­nje ne­go "Ro­do­slov".- Či­ta­o­ci su ti ko­ji bi­ra­ju, i sa­mo oni zna­ju za­što im je bli­ža jed­na ne­go ne­ka dru­ga knji­ga. Ali, mo­ram da do­dam, i ove knji­ge ži­ve. Od ka­da sam sa­ma svoj iz­da­vač, da­kle od ma­ja 2003. go­di­ne, pro­da­to je po 9.000 pri­me­ra­ka ovih ro­ma­na. A, da pod­se­tim, te knji­ge su ne­pre­sta­no pred či­ta­o­ci­ma du­go go­di­na: "Ana Ma­ri­ja me ni­je vo­le­la" od 1991, a "Iva" od 1994. go­di­ne. I one su ima­le svo­ja ino­stra­na iz­da­nja, a u to­ku su pre­vo­di na još ne­ke je­zi­ke.Ko­li­ko su u Va­šem knji­žev­nom uspe­hu po­mo­gle, a ko­li­ko od­mo­gle lič­no­sti iz po­li­tič­kog ži­vo­ta?- Lič­no­sti iz po­li­tič­kog ži­vo­ta, ni onog ne­ka­da­šnjeg, ni ovog sa­da­šnjeg, ni­su ima­le, ni­ti ima­ju, uti­ca­ja na moj knji­žev­ni uspeh. Naj­bo­lji do­kaz za to je kon­ti­nu­i­tet tog uspe­ha za po­sled­njih de­set go­di­na. Mi­slim da bi bo­lji sa­go­vor­ni­ci o ovoj te­mi bi­li pi­sci vi­so­ki funk­ci­o­ne­ri po­li­tič­kih par­ti­ja, go­vor­ni­ci sa pred­iz­bor­nih sku­po­va, glum­ci u spo­to­vi­ma pred­sed­nič­kih kan­di­da­ta, po­seb­no oni me­đu nji­ma ko­ji su, za­hva­lju­ju­ći tim ak­tiv­no­sti­ma, po­sta­li am­ba­sa­do­ri, ured­ni­ci u me­dij­skim ku­ća­ma, di­rek­to­ri bi­bli­o­te­ka i osta­lih na­ci­o­nal­nih usta­no­va kul­tu­re, čla­no­vi ko­mi­si­ja za ot­kup knji­ga, te su ta­ko ste­kli mo­guć­nost da za­du­žu­ju i odu­žu­ju se.Knji­žev­na kri­ti­ka se još ni­je ozbilj­no po­za­ba­vi­la Va­šim knji­žev­nim de­lom. Ka­ko to ob­ja­šnja­va­te? Šta mi­sli­te o na­šoj knji­žev­noj kri­ti­ci?- Ne mo­že se go­vo­ri­ti o knji­žev­noj kri­ti­ci u glo­ba­lu. Kao što ima­mo raz­li­či­te pi­sce, ima­mo i raz­li­či­te kri­ti­ča­re. Ne­ki od njih su po­hval­no oce­ni­li, čak na­gra­di­li, moj rad. Dru­gi su ga pre­ću­ta­li. U okvi­ru ovog in­ter­vjua ne­mam do­volj­no pro­sto­ra da na pra­vi na­čin, i sve­o­bu­hvat­no, iz­ne­sem svo­je mi­šlje­nje o knji­žev­noj kri­ti­ci. Sa­mo da do­dam: sva­ko od nas ra­di ona­ko ka­ko ume, i ka­ko mo­ra. Učin­ke nam me­ri jav­nost, a me­ri­će ih i po­tom­ci.Či­ta­o­ci su, pak, Va­še bla­go. Raz­mi­šlja­te li o nji­ma dok pi­še­te, ima­te li cilj­nu gru­pu či­ta­la­ca, ili mi­sli­te da Vas o nji­ma zbli­ža­va ne­što dru­go?- Či­ta­o­ci su mi ve­o­ma va­žni, za­hva­lju­ju­ći nji­ma ja po­sto­jim kao pi­sac. Ali, dok pi­šem, ne mi­slim na či­ta­o­ce. Mi­slim sa­mo na ju­na­ke svo­je knji­ge, na pri­ču, i pot­pu­no sam po­sve­će­na za­dat­ku i po­tre­bi da ono što je, mi­lo­šću Bož­jom, do­pr­lo do me­ne, pre­ne­sem ka­ko naj­bo­lje umem. Mo­lim se da ne iz­ne­ve­rim po­ve­re­nje Ono­ga ko­ji mi je dao ta­le­nat, zdra­vlje, po­ro­di­cu i uslo­ve za rad, i da ono što stvo­rim bu­de naj­bli­že ono­me što taj Da­ro­da­vac od me­ne oče­ku­je. Jer ta­ko oprav­da­vam mi­lost ko­ja mi je da­ta.Svo­je­vre­me­no ste na­ja­vi­li na­sta­vak "Žen­skog ro­do­slo­va" i po­vra­tak is­po­ved­noj pro­zi.- Tač­no je, na­ja­vi­la sam na­sta­vak is­po­ved­nog ci­klu­sa, da­kle ro­ma­na "Ana Ma­ri­ja me ni­je vo­le­la","Iva" i "Žen­ski ro­do­slov". Bi­će to knji­ga o ras­pa­du Ju­go­sla­vi­je, ze­mlje ko­ju sam vo­le­la. Na­dam se da će mi Bog da­ti zdra­vlje i sna­gu da na­pi­šem knji­gu či­ji će me sva­ki red bo­le­ti kao ži­va ra­na.

KLEOPATRA-KRALJICA LJEPOTE

Legendarna kraljica Kleopatra, velika zavodnica svog vremena, znala je kako da neguje lice i telo. Žene su joj se vjekovima divile jer je uspjevala da osvoji srca "nedostupnih" muškaraca. Poslije više od dvije hiljade godina, njeni recepti nadmašuju mnoge kozmetičke proizvode, i u kvalitetu i efikasnosti. U Kleopatrino doba, ljudi su koristili čak 21 aromatično ulje da bi zaštitili kožu od sunca, liječili strije, bore i celulit...Njega tijela Istorija nam otkriva neke od tretmana za uljepšavanje misteriozne Kleopatre i Egipćanki uopšte. Tretman po kome je i dan danas poznata je Kleopatrina kupka od mlijeka. Zapravo, mlijeko je samo jedan od sastojaka ove bogate kupke. Čitavi bazeni ili kade, bili bi napunjeni toplom vodom i mlijekom. Kleopatra je voljela aromatično cvijeće i eterična ulja, pa su često bili sastojaci njenih kupki. Originalan recept je izgubljen, ali se zna da je korišteno mlijeko magarca, koje je najviše voljela, ali i obično mlijeko može da posluži. Najbolje je mlijeko koje sadrži veliki procenat masnoće, jer pomaže suhoj i dehidriranoj koži. Kiseline u mlijeku, posebno mliječne, uništavaju mrtve ćelije kože. A vitamin A i E daju odmoran izgled licu. Šminka Egipćani su vjerovali da su lijepe žene blagoslovljene. Sjene za oči, koje danas koristimo, su nastale od različitih sastojaka. Nekada su se mljevene rude miješale sa pečenim bademom da bi se dobila braon boja sjene za oči. Ruda zelenog bakra (malahit) se usitnjavala i prosijavala kako bi se dobila zelena nijansa. Mirisni začin šafran, davao je žutu boju. Kleopatrine sjene su se nanosile na cijeli kapak. Ajlajner, odnosno kajal (prah od antimona) se nanosio zagrijanim štapićima. Egipćanke su kajalom uokviravale cijelo oko. osim što je davalo lijep izgled očima, ujedno je i štitio od prejakog sunca i suhe klime. Egipćani su vjerovali da su nenašminkane oči izložene zlu i zbog toga su se šminkali podjednako muškarci, žene i djeca. Ovaj stil šminkanja preporučuju sve kompanije korektivne šminke, takozvane "arapske oči" su uvijek bile hit u modnoj industriji. Kleopatra je koristila podlogu za šminku na bazi voska. Ova masa je pravljena od životinjske masti i bijelog olova. Podlogu je nanosila na lice i vrat, što joj je davalo izgled veličanstvene statue. Obraze je sjenčila prahom od crvene gline, a usne je bojila mješavinom crvene gline, ljepljivog taloga crvenog vina i kupina. Parfemi i eterična ulja Poznate po svojoj ljepoti, kraljice Kleopatra i Nefertiti su prve otkrile umjetnost pravljenja egzotičnih parfema.Kako sapuni tada nisu postojali, Egipćani su se kupali u mješavini ulja, parfema i limete. Parfemi su pravljeni od cvijeća i mirinog drveća, pomješani sa uljem ili mašću. Dodavalo se blago ulje, jer je čuvalo miris parfema. Koristili su razne sastojke, od cvijeta kane, cimeta, ljiljana, irisa, ruže, pa do gorkog badema. Zbog toga je njihova koža uvijek imala prijatan miris. Med Nezaobilazni sastojak Kleopatrinih kupki, tretmana za kosu i lice, bio je med. Sposobnost kože da ostane hidrirana je važan faktor u održavanju mekoće, elastičnosti i vitkosti. Kako koža stari ili se izlaže spoljašnjim uticajima stresa i hemijskim agensima, gubi sposobnost da zadržava vodu, postaje suha i javljaju se bore. Med je higroskop, što znači da privlači i zadržava vodu i zato je prirodna osnova za raznovrsne hidratantne proizvode uključujući losione za čišćenje, kreme, šampone i balzame.

KOSA-OLICENJE ZENSKE LJEPOTE

Ono što prvo uočimo na ženi je frizura. Svaka frizura ma koliko bila dobro ošišana neće doći do izražaja ako je kosa neuredna, sa iskrzalim krajevima, ako je izrastak vidljiv ili ako je kosa nedovoljno bujna.
Znači da ono od čega polazimo, odnosno da je ono što se podrazumeva čista, zdrava kosa, koja se redovno farba (plavuše na 2-3 nedelje, a riđokose i brinete na 4 nedelje). Volumen kose možete povećati penom za kosu, jer sadrži sastojke koji odižu koren vlasi, čine je vazudšastom i na taj način dobija na volumenu. Takođe, možete sušiti kosu tako što sagnete glavu i sušite kosu u obrnutom smeru od rasta kose. U tom slučaju frizuru oblikujte kada kosa bude skoro suva.
Kvalitet kose možete popraviti raznim pakovinjima iz kuhinje. Uopšte ne zaostaju za onim iz salona, osim što nisu baš tako brzo delotvorna, pa je potrebno da tome posvetite više vremena kod kuće.
Ulje jojobe je savršeno za pakovanje kod kuće. Ovo ulje karakteriše sposobnost prodiranja u dlaku i na taj način je efektno oporavlja i štiti. Nanesite ulje na kosu, stavite kapu za farbanje ili plastičnu kesu, a zatim uvijte kosu vrućim peškirom. Ostavite da stoji oko sat vremena, a zatim isperite.
Sličan efekat ima čičkovo ili ricinusovo ulje, pomešano sa supenom kašikom meda i jednim žumancetom. Ako to radite jednom nedeljno, efekat će biti vidljiv vrlo brzo.

MALOLJETNICI I NARKOTICI

Uvid u kretanje kriminaliteta vezanog za drogu maloljetnih osoba za sve modalitete kazne
Navedeni podaci nam pokazuju da je tijekom 1999. godine za sve modalitete kaznenog djela iz čl. 173. KZ prijavljeno 624 ili 61% maloljetnika više nego tijekom 1998. godine (624:386).
Ako analiziramo kretanje ove pojave u razdoblju od 1996. do 1999. godine, onda proizlazi da je broj prijavljenika u odnosu na 1996. godinu porastao četiri puta (624:132).
Tablica 49. daje nam ujedno uvid i u kretanje kaznenog djela posjedovanja opojnih droga iz čl. 173. st. 1. KZ, pa je vidljivo da je tijekom 1999. godine za ovo kazneno djelo prijavljeno 478 ili 83% maloljetnika više nego tijekom 1998. godine (478:261).
Ako analiziramo kretanje istog kaznenog djela u razdoblju od 1996. do 1999. godine, onda proizlazi da je broj prijavljenika u odnosu na 1996. godinu kao bazičnu porastao skoro pet puta (478:87).
Vezano za kazneno djelo posjedovanja opojnih droga iz čl. 173. st. 1. KZ treba istaknuti da državni odvjetnici za mladež u najvećem broju slučajeva primjenjuju načelo oportuniteta iz čl. 64 Zakona o sudovima za mladež koji omogućava državnom odvjetniku da ne pokrene kazneni postupak prema maloljetniku ako se ovaj dobrovoljno podvrgne postupku odvikavanja od droge. Ovakvo postupanje državnih odvjetnika pokazalo se barem za sada učinkovitim, budući da isti maloljetnici prema kojima je na taj način postupljeno i ranijih godina nisu kasnije evidentirani kao počinitelji istog kaznenog djela.
Na osnovu analize naprijed navedenih pokazatelja za 1999. godinu proizlazi, da je tijekom te godine za sve modalitete izvršenja kaznenog djela zlouporabe opojnih droga iz čl. 173. KZ prijavljeno 5.254 punoljetne osobe, što je u odnosu na 1998. godinu 28% više (5.254:4.101).
Zbog kaznenog djela posjedovnja opojnih droga iz čl. 173. st. 1. KZ tijekom 1999.godine prijavljeno je 3.890 punoljetnih osoba ili 36% više nego tijekom 1998. godine (3.890:2.844).
Nadalje, tijekom 1999. godine za sve modalitete kaznenog djela iz čl. 173. KZ prijavljene su 624 maloljetne osobe ili 61% više nego 1998. godine.
Za kazneno djelo posjedovanja opojnih droga iz čl. 173. st. 1 KZ prijavljeno je 478 ili 83% maloljetnika više nego 1998. godine.
Zaključno možemo reći da kazneno djelo posjedovanja opojnih droga iz čl. 173. st. 1. KZ u ukupnom kriminalitetu vezanom za drogu punoljetnih osoba sudjeluje sa 74%, dok isti modalitet ovoga kaznenog djela u ukupnom kriminalitetu vezanom za drogu maloljetnih osoba sudjeluje sa 76,6%.